Месечне архиве: јануар 2019

Саопштење жирија Књижевна награда „Андра Гавриловић 2018“

Саопштење жирија Књижевна награда „Андра Гавриловић 2018“

Ресавска библиотека“ у Свилајнцу је 2018. године обележила 150 година постојања и рада. У овој години значајног јубилеја расписала је девети конкурс за прозно књижевно стваралаштво и Kњижевну награду “Андра Гавриловић“. Своје необјављене радове: приповетке и књижевне критике на српском језику аутори су слали електронском поштом, под шифром, од краја октобра до краја децембра 2018. године.

Стални жири Књижевне награде радио је у саставу : Гојко Божовић, књижевни критичар, уредник ИК „Архипелаг“ (председник), Мирко Демић, књижевник, директор НБ „Вук Караџић“ у Крагујевцу и Оливера Мијаиловић, библиотекар (професор књижевности) у „Ресавској библиотеци“ (чланови жирија). На конкурс је послало своје радове 86 аутора из Велике Британије, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине и Србије. Жири посебно захваљује учесницима из Македоније који су своје радове послали на македонском језику и у преводу на српски језик, што је леп допринос неговању језика и ћириличног писма.Приповедака је било у већем броју 76 радова док је књижевна критика заступљена са 12 радова.

Жири је за Зборник изабраних радова са књижевног конкурса „Црте и резе 9“ издвојио за објављивање 18 највреднијих прозних дела, који нису ту као илустрација занимљивих приповедних тема и приповедачких поступака, већ су пример и путоказ ка коме ће Књижевна награда „Андра Гавриловић“ стремити у будућности.

У односу на претходне године жири са задовољством истиче да су припстигли прозни радови далеко инвентивнији, ширег и модернијег тематског спектра и виших уметничких домета. У обради тема, карактеризацији ликова, приповедачком поступку, нарацији приповедачи на овогодишњем конкурсу у односу на претходне године унели су новине.

У првом кругу издвојило се осам приповедака. Оне углавном дочаравају породичне односе, показују живот индивидуе у узбурканом пословном свету, обрађују ратне теме онеобиченим поступцима драмског дијалога, крими приче или стенограма са саслушања, или се баве унутрашњим лавиринтима појединца, али је њихова заједничка карактеристика да излазе из уобичајеног приповедачког манира добро испричаних прича, са поентом у закључку. Поједини аутори су својом прозом унели новину и из навикнутих, и на овом конкурсу, већ виђених образаца, снагом своје инвенције створили су занимљива, маштовита дела, која подривају логику читалачких очекивања. Такве су приповетке из најужег избора Александра М. Арсенијевића (шифра Фосфоресенција) и првонаграђени рад Јасмине Малешевић (шифра Продужени еспресо).Победничка приповетка „Балзакове тапете“ је пример како аутор једну наоко мелодрамску ситуацију чини духовитом користећи у највећој мери поменута средства.

На конкурс су приспела и дела која обимом надилазе новелу и готово су то већ романи. Жири је пажљиво прегледао све приспеле радове без обзира што ови аутори нису поштовали пропозиције уз примедбу коју свакако добро знају и сами ствараоци да „распричаност“ не значи, а најчешће и не даје вредна прозна дела.

Жири је од приспелих радова из области књижевне критике за објављивање у Зборнику издвојио четири рада, а у најужем избору за награду нашли су се радови троје аутора: Маше Прихотко (шифра Паранојеви), Милана Р. Симић (шифра Слава читању) и Војислава Вокија Ерцeга (шифра 007600). Жири је међу наведеним радовима предност ове године дао есеју „Свита Џејмса Џојса“ јер је аутор Војислав Воки Ерцeг своја размишљања на изабрану тему изнео не држећи се строге форме већ покушавајући да наруши строго научни дискурс.

Свечаност поводом доделе награда добитницима и промоција Зборника “Црте и резе 9” одржаће се крајем марта 2019. год. у Свилајнцу  (датум ће бити накнадно саопштен).

У Свилајнцу,   01.02.2019.г.

 

Гојко Божовић, председник жирија

Мирко Демић и Оливера Мијаиловић, чланови жирија

Најуспешнији радови који ће бити објављени у зборнику „Црте и резе 9“ са књижевног конкурса „Андра Гавриловић“ за 2018. годину:

 

ПРИПОВЕТКА:

Јасмина Малешевић (Београд) – Балзакове тапете – шифра ПРОДУЖЕНИ ЕСПРЕСО

Александар М. Арсенијевић (Београд) – Шаптач у кору ташмајданског кестена – шифра ФОСФОРЕСЕНЦИЈА

Стамен Миловановић (Ниш) – Гнездо – шифра 078

Сања Радуловић (Добој-Раковица) – Епистоларни пут – шифра ЧИТАЧ

Владан Стевановић (Београд) – Љубавни напитак – шифра ДАН ПРЕ 3

Миљан Милановић (Београд) – Не постоји срећан крај, нити бесконачан сладолед – шифра ПРЉАВА ЦИПЕЛА

Гавра Влашкалин (Зрењанин) – Очух – шифра ОСМЕХ

Наташа Милић (Београд) – Трећа прича – шифра СЕДМИ ОБЛАК

Невенка Бошњак Чолић (Београд) – Две махе – шифра ПАРИЗ

Момчило Бакрач (Врбас) – Хенк Пјуковски – шифра КОНЧЕРТО ЗА МЕЛОДИКУ

Тања Ђурђевић (Велико Градиште) – Смеј се, Птицо – шифра ПУБ

Милан Воркапић (Врњачка Бања) – Мане Седмак – шифра ТРОЈВРХ 39

Владан Стошић (Београд) – Глумица – шифра ФЕДОРА

Маја Марковић (Свилајнац) – На трапезу – шифра ЦИРКУС

КЊИЖЕВНА КРИТИКА:

Војислав Воки Ерцeг (Бања Лука) – Свита Џејмса Џојса (или о једном преводилачком искуству) – шифра 007600

Маша Прихотко (Панчево) Бекство у језик Владимир Табашевић „Тихо тече Мисисипи“ („Тихо тече Мисисипи“, Контраст, Београд, 2016) – шифра ПАРАНОЈЕВИ

Радојица Радовић (Цетиње) – Цетињски егзамен Данила Киша – шифра ЛОВЋЕН

Милан Р. Симић (Велика Плана) – О прози Радована Белог Марковића, о „Плавој капији“, или: читати значи сећати се; („Плава капија“, друго издање, Албатрос плус, Београд, 2018.) – шифра СЛАВА ЧИТАЊУ

Advertisements